LPFR, lokalni procesor fiskalnih računa, je uređaj u poslovnom prostoru obveznika koji svaki fiskalni račun potpiše i prosledi Poreskoj upravi. Radi i bez interneta; drugi oblik istog procesora, V-PFR, nalazi se u sistemu Poreske uprave i bez stalne veze ne radi.

Elektronska fiskalizacija ima dva koraka, a procesor radi drugi: ESIR sastavi račun, LPFR ga potpiše i pošalje; ceo sklop zakon zove elektronski fiskalni uređaj (član 2). Šta je ESIR i kako ga biraš je tema za sebe; ovde ostajemo na procesoru i njegova dva oblika.

LPFR ili V-PFR: šta je razlika i kome šta treba?

Kad u ponudi stoji „PFR fiskalizacija", pitaj koja od dve: LPFR i V-PFR rade isti posao na dva mesta, a razlike staju u pet redova.

Softverski procesor fiskalnih računa je puno ime desne kolone: kod V-PFR-a potpis stavlja sistem Poreske uprave, a od tebe samo veza. VPFR bez crtice i L-PFR sa crticom su ista dva imena u drugom zapisu; koji je procesor odobren, vidi se u registru odobrenih elemenata (član 6, stav 2). Tabela prati član 6 prečišćenog teksta Zakona o fiskalizaciji koji važi u 2026: stav 3 kaže da obveznik bira, a red „Ko mora da ga ima" da izbor nije slobodan za svakog.

Da li web shopu treba LPFR?

LPFR ti ne treba ako prodaješ isključivo preko interneta: web shop fiskalizaciju tada vodiš bez lokalnog uređaja, jer te zakon izuzima od pravila da bar jedan stoji u poslovnom prostoru (član 6, stav 4). Reč „isključivo" deli dva slučaja.

• Prodaješ samo preko sajta: LPFR ne kupuješ, pa je ceo sistem softver za e-fiskalizaciju: ESIR aplikacija ili web ESIR uz V-PFR, i onlajn fiskalizacija ide bez ijednog komada opreme.
• Prodaješ i u radnji ili showroomu sa naplatom na licu mesta: to više nije „isključivo", pa važi leva kolona: bar jedan LPFR u poslovnom prostoru, ma koliko prometa išlo preko web shopa.

Od procesora ne zavisi kad porudžbina dobija račun, ni šta važi kod pouzeća, a šta kod kartice. Ta pitanja fiskalizacije online prodaje pokriva zaseban vodič: fiskalizacija za web shop.

Šta LPFR radi kad pukne internet?

Radnja, red na kasi, i veza padne. Sa LPFR-om red ide dalje i bez interneta: ESIR preda račun procesoru, procesor ga potpiše bezbednosnim elementom, sertifikatom obveznika (član 2), i sačuva, a račun izlazi kupcu. Poreskoj upravi ga prosledi kad se veza vrati. Kupac ne primeti ništa.

Sa V-PFR-om isti red staje. Procesor je u sistemu Poreske uprave, do njega bez stalne internet veze nema puta, pa nema ni potpisa ni računa (član 6, stav 3).

Web shop to pogađa drugačije. Prodavnica na hostingu prima porudžbine i kad tebi padne veza; one sačekaju, a dokument dobiju kad se veza vrati, jer kupac ionako ne stoji ispred tebe. Red na pultu ne čeka. Zato je lokalni procesor izbor za pult, ne za sajt.

Kako fiskalizacija radi u Shoptimaxu, sa LPFR-om ili bez njega

V-PFR znači da uređaj ne kupuješ. Ostaje pitanje ko izdaje račun kad porudžbina stigne, a ti pakuješ.

U Shoptimaxu je fiskalizacija ugrađena u tok porudžbine, a sam ESIR nismo mi: račun izlazi kroz odobreno rešenje sa registra (član 6, stav 2), preko Fiscommovog API-ja, dok knjigovodstvene stavke idu preko Minimaxovog. Mi vodimo porudžbinu oko ta dva.

Red je ovakav. Porudžbina stigne i predračun nastane odmah — štampa se, a može i kupcu na mejl. Paket kreće, pa kad kurirska služba javi da je isporučeno, nastaje fiskalni račun. Ista porudžbina usput dobije i nalog za slanje. Ništa od toga ne prekucavaš iz prodavnice u drugi program.

Povrat ide istim putem unazad: kad se roba vrati, račun se automatski refundira. To je posao koji se inače radi ručno, jedan po jedan, i koji se najčešće odloži pa zaboravi.

Kome ovo ne treba: ako prodaješ samo na pultu i sajt nemaš, Shoptimax nije za tebe. Ako imaš i radnju i sajt, web deo pokrivamo — LPFR na pultu ostaje tvoja obaveza po članu 6, stav 3, a porudžbine sa sajta vodimo mi.

Demo fiskalizacije u Shoptimaxu radimo na porudžbinama iz tvoje prodavnice, ne na primeru.

Zakaži demo.